БЕПС-2018-Учесници

 

 

 

43. БЕПС - УЧЕСНИЦИ

 

Драгослав Михаиловић

Српски књижевник, редовни члан САНУ, добитник многих књижевних награда и признања, превођен на више европских језика. Његов књижевни опус обухвата приповетке, романе и драме.

Рођен у Ћуприји, студирао југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Београду. У двадесетој првој години ухапшен је и послат на Голи оток, где је провео 12 месеци. Касније је завршио факултет, али није успео да нађе запослење и често је мењао послове. Прву књигу објавио је 1967. Реч је о збирци приповедака Фреде, лаку ноћ. Годину дана касније објавио је Кад су цветале тикве. Следе дела: Петријин венац,Чизмаши,Голи оток,Црвено и плаво,Време за повратак, Гори Морава...

Живи и ради у Београду.

 

Бен Андони (Албанија)

Рођен у Тирани, завршио географију и историју, дуго радио као новинар, дописник, уредник више културних рубрика, тренутно уређује недељни културни часопис Милосао. Преводи са српског, босанског и енглеског.

 

Дејан Ацовић (Србија)

Класични филолог, библиотекар и књижевни преводилац. Поља интересовања: античка књижевност, старогрчка и латинска, античка историографија, средњовековна и ренесансна књижевност на латинском, енглеска, француска, новогрчка књижевност, путописна проза – Медитеран и Балкан.

 

Урсула Бургер (Хрватска)

Рођена у Загребу, дипломирала француски језик с књижевношћу и компаративну књижевност, магистрирала у Паризу. Књижевним превођењем бави се од 2003. С групом колегиница осмислила и покренула Транслаб – лабораторију за књижевно превођење и бољу видљивост књижевних преводилаца.

 

Дорота Јованка Ћирлић (Менцл) (Пољска)

Књижевни преводилац, уредник, есејиста. Завршила пољску књижевност и језик. Сарадница најбитнијих пољских и иностраних књижевних часописа, припрема интервјуе са уметницима Балкана, води радионице са студентима славистике, секретар je Савеза Пољских писаца.

 

Александар Чанцев (Русија)

Московљанин, дипломирао на Московском државном Универзитету, студирао у Јапану, докторирао из савремене јапанске књижевности. Аутор је пет књига есеја, кратких прича и путописа, недавно објавиозбирку песама посвећених јапанским и руским темама.

 

Жела Георгијева (Бугарска)

Књижевни преводилац са руског и јужнословенских језика на бугарски. Дипломирала словенску филологију, радила као библиотекар, књижевни сарадник на радију, уредник у издавачкој кући, професор књижевности и као главни уредник Панораме, часописа за страну књижевност и уметност превода.

 

Лара Хелблинг Матковић (Хрватска)

Преводи са енглеског и немачког, уређује лексикографска издања и књижевност за децу и младе у издавачким кућама Нови либер и Алгоритам. Чланица Друштва хрватских преводилаца, саоснивач и председница Галерије књига – организације за подстицање читања.

 

Ален Капон (Француска)

Књижевни преводилац са српскохрватског, енглеског и руског на француски, аутор, велики промотер српске књижевности у Француској. Члан је Удружења књижевних преводилаца Француске, редактор и преводилац француског сајта за српску књижевност: www.serbica.fr.

 

Русанка Љапова (Бугарска)

Превођењем почела да се бави још на студијама српскохрватског језика и књижевности на Филолошком факулету у Софији. Радила као лектор на два универзитета и као професор српског језика на Војној академији. Члан је Савеза бугарских преводилаца и Клуба позоришних преводилаца.

 

Душан М. Мијатовић (Србија)

Дипломирао право у Београду, једно време радио у суду; од 2001. године адвокат за грађанско и трговинско право. Посебна специјалност право интелектуалне својине. Заступа ауторе и штити њихова права.

 

Јуриј Нечипоренко (Русија) 

Доктор физике и математике, председник Друштва пријатеља Гајта Газданова, главни уредник два интернет часописа, професор на факултету, члан Удружења критичара и Удружења историчара уметности. Објавио више књига прозе и преко 400 радова о књижевности и књижевних критика.

 

Силвана Роглић (Хрватска)

Рођена у Лондону, дипломирала шпански језик и књижевност и историју уметности. Уз књижевна дела, преводи филмове и серије за телевизију. Чланица је Хрватског друштва књижевних преводилаца и њихов други делегат у ЦЕАТЛ-у, те Хрватског друштва аудио-визуелних преводилаца.

 

Горан Скробоња (Србија)

Завршио студије права, више од тридесет година бави се превођењем белетристике, стручних и комерцијалних текстова са енглеског и на енглески језик. Аутор је романа и кратке прозе, од 1990. има звање сталног судског тумача. Живи и ради у Београду.

 

Ана Смутнаjа (Русиjа)

Рођена у Обнинску, дипломирала на Филолошком факултету у Москви. Радила као новинар и преводилац у туризму, пре три године посветила се стручном и књижевном превођењу са српског на руски jезик. Превела jе две збирке научних чланака и један роман.

 

Василиј Соколов (Русија)

Дипломирао српскохрватски језик и југословенску књижевност. Дуже време радио у омладинском туризму и као преводилац у Чешкој, затим био редактор и директор Петербуршког сајма књига, сарадник неколико листова. Од 1999. ради као професионални књижевни преводилац српске књижевност, члан је Удружења писаца Русије.

 

Јелена Стакић (Србија)

Дипломирани психолог, бавила се истраживањем медија и маркетингом. Превела са француског и енглеског преко 140 књига прозе и неколико позоришних комада. Аутор књигaМачке и ми и Жедни преко водe. Вишеструко награђивана за свој рад.

 

Дејан Тјаго Станковић (Португалија)

Рођен 1965. у Београду. Одмах по завршеним студијама архитектуре, 1991. године, преселио се у Лондон, а потом у Лисабон где живи, преводи и пише на матерњем и португалском језику.

 

Анастасија Строкина (Русија)

Живи у Санкт Петербургу. Ауторка је неколико веома популарних књига за децу, песникиња, преводилац и музичарка. У својим књигама углавном пише о далеком северу, животу изнад поларног круга и o људима који тамо живе.

 

Ђурђа Стрсоглавец (Словенија)

Председница Друштва словеначких књижевних преводилаца, предаје хрватску и српску књижевност и превођење. Преводи са јужнословенских језика. Предмет њеног педагошког и научног интересовања обухвата јужнословенску књижевност и питања везана за превођење са сродних језика.

 

Рада Шарланџијева (Бугарска)

Преводилац, аутор многобројних есеја, чланака, интервјуа, предговора, приказа и предавања на теме из културе и књижевности, уредник, стручњак за балканске студије. Студирала и магистрирала језике и књижевност у Софији, специјализовала француски језик и књижевност на Сорбони.

 

Ала Татаренко (Украјина)

Слависта, преводилац, есејиста и књижевни критичар. Ради као професор, шеф Одељења за словенске студије на Универзитету у Лавову, где предаје српску и хрватску књижевност, као и постмодернизам у словенској књижевности. Татаренко је написала неколико књига и више од 200 радова о српској књижевности.

 

Мирјана Милошевић Витман (Немачка)

Живи и ради у Бону. Заједно са супругом Клаусом преводи српску, хрватску и босанску књижевност на немачки. Дугогодишња уредница у српској редакцији радио-станице Дојче веле, награђена за изузетан допринос превођењу српске књижевности и ширењу српске културе ван граница Србије.

 

Анита Вуцо (Хрватска)

Родила се у Сплиту, у Италији дипломирала стране језике и књижевност и одбранила докторат.Објавила је више прича писаних италијанским језиком и збирку поезије Parole blu (Плаве речи). Преводи са српског и хрватског на италијански и са италијанског на српски и хрватски.

 

 

 

Издвајамо

Календар догађаја