Новости
Wednesday, 20 April 2022 11:41

У Уторак, 19. априла свечано су уручене овогодишње Награде града Београда „Деспот Стефан Лазаревић“. За област књижевности и преводног стваралаштва ову престижну награду добио је потпредседник УКПС, Владимир Д. Јанковић, за превод књиге Џ.Р.Р. Толкина „Прича о Берену и Лутијени“, који је у децембру 2021. године као најбољи превод из области поезије добио и најпрестижнију награду УКПС, „Милош Ђурић“. 

У име свих лауреата на свечаној додели овог реномираног признања у Скупштини града Београда Владимир Д. Јанковић одржао је следећи говор:

 

Даме и господо, Ваше екселенције, драги пријатељи,

Припала ми је велика част да прочитам ово слово захвалности у име свих лауреата награде која носи име нашег града и име великог српског средњовековног владара, деспота Стефана Лазаревића, који је својим Словом љубве у зидине ове данашње метрополе узидао оно без чега ниједно људско прегнуће нема ни смисла ни сврхе ни циља: љубав.

Сви смо листом почаствовани и дирнути овим престижним признањем које у себи сажима не само поштовање према ствараоцима из различитих области друштвеног живота већ и оно, тако драгоцено сазнање потребно сваком људском бићу: да је у средини у којој је рођено или у којој живи прихваћено и вредновано, цењено и уважавано.

Хвала свим члановима жирија који су прихватили нимало лак задатак да у мноштву стваралаца који дишу у Београду и за Београд одаберу оне чија су, пре свега, дела заслужила да буду овенчана овом угледном наградом која има дугу традицију и дубоко значење. Јер пре него што ће постати награда окруњена именом Стефана Лазаревића, ово признање дуго је трајало као реномирана Октобарска награда, а потом као Награда града Београда. То је награда са историјом, награда која много значи и свима онима који су је добили, као и свима који су за њу кандидовани, али, у исто време, и награда која много значи овом нашем вољеном граду – јер она је једна у низу потврдâ његове величине.

Ови свечани тренуци, кад нам наш град одаје признање, а ми пред њим стојимо захвални и испуњени љубављу, проћи ће као што пролазе сви тренуци. Али у свакоме од нас оставиће трајан печат и дубоко завештање: да наставимо да стварамо, да наставимо да се боримо, да тек сада, кад смо доживели овакву почаст, пружимо свој максимум, свако у својој области, а и сви заједно у целокупном животу овог лепог града и наше земље.

Хвала још једном, велико хвала.

 

Friday, 17 December 2021 22:40

Овогодишњи, 46. Међународни београдски преводилачки сусрети одржани су 16. и 17. децембра са темом „ПРЕВОЂЕЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ“ и под слоганом ИГРА РЕЧИМА. Услед глобалне пандемије, као и претходне године, Сусрети су одржани искључиво у дигиталној форми, преко платформе Зум. На овогодишњим Сусретима учествовали су преводиоци из Украјине, Италије, Албаније, Немачке, Хрватске, Русије и Србије.

 

Први дан Сусрета ове године био је посвећен догађају под називом „ПРЕВОДАЏИСАЊЕ“, који је ове године одржан трећи пут. Првобитно осмишљен као нека врста „спид дејтинг“ састанка између аутора и преводилаца, премештен на дигиталну платформу, овај догађај, чији је циљ да упозна госте Сусрета који преводе са нашег језика са квалитетним, слабије познатим и непревођеним ауторима, омогућио је нашим гостима-писцима да се нешто опширније представе својим, надамо се, будућим преводиоцима.

 

Ове године у „Преводаџисању“ су учествовали: Наташа Разак, са својим првим објављеним романом „Отров“, у издању Књижевног еснафа из Београда; Звонка Газивода, која је представила свој први роман „Хостел Калифорнија“, објављен у издавачкој кући Геопоетика; Бојан Бабић, који је говорио о свом роману „Како се једе Нар“, који је објавила издавачка кућа Партизанска књига из Кикинде и песник Стеван Таталовић са својом збирком песама „Малме у афекту“, у издању Трећег трга из Београда. Разговор између писаца и преводилаца модерирала је секретарка Одбора за међународну сарадњу и БЕПС Удружења Књижевних преводилаца Србије, Весна Стаменковић.

 

Други дан Сусрета посветили смо превођењу књижевности за децу. О својим искуствима у овом захтевном и нимало лаком виду превођења, о његовим специфичним захтевима и проблемима, говориле су Лара Хелблинг Матковић из Хрватске, ауторка и преводитељка књижевности за децу са немачког и енглеског језика, Јелена Катић Живановић из Србије, која се бави претежно превођењем књижевности за децу и младе, а између осталих превела је и дела познатог британског аутора за децу, Роалда Дала, и др Тијана Тропин из Србије, која је докторирла са темом превођења за децу, а бави се књижевним превођењем са немачког језика. У живом и надахнутом разговору, који је модерирао председник одбора за БЕПС, Милош Константиновић, учествовало је преко тридесеторо преводилаца из седам европских земаља.

 

За визуални идентитет овогодишњих Сусрета заслужан је графички дизајнер Алекса Скочајић, а манифестација је одржана уз подршку Министарства за културу и информисање Републике Србије и Градског секретаријата за културу града Београда.

Wednesday, 08 September 2021 09:50

Удружење књижевних преводилаца Србије доделило је признање Дмитрију Мизгулину за изузетан допринос развоју српско-руских културних веза и промовисање српске књижевности у Руској Федерацији.

Дмитриј Александрович Мизгулин рођен је 10. септембра 1961. у Мурманску. Мизгулин је завршио Лењинградски финансијско-економски институт Н. Вознесенског (1984) и књижевни институт Горки (1993). Био је председник корпорације „Телевизија и радијске вести” (2016–2017) и депутат Думе Ханти-Мансијског аутономног округа Југре (2006–2016). Посебно је, у датом случају, важан његов ангажман на развијању веза међу словенским народима, а за нас између Русије и Србије. На његову иницијативу књижевна награда „Југра“ постала је међународна јер је укључила номинацију књига словенских аутора чији су лауреати потом, између осталих, постали Горан Петровић, Гордана Ћирјанић, пољски писац Јануш Леон Вишњевски, македонски писац Венко Андоновски и други чешки, бугарски, словеначки и грчки књижевници и преводиоци. На Мизгулинову иницијативу установљена је награда за преводиоце „Словенска повезујућа нит“.

Добротворни књижевни фонд „Дорога жизњи“ („Пут живота“), на чијем је он челу, издао је неколико алманаха словенских писаца, а захваљујући његовој подршци на руском језику објављене су и књиге Горана Петровића и Гордане Ћирјанић. Српски писци су уз подршку фонда наступали на универзитетима у Тјумену, Југри, Москви и Санкт- Петербургу.

 

Од 2011. Дмитриј Мизгулин председник је Управе Ханти-Мансијске списатељске организације Савеза писаца Русије. Секретар је управе савеза писаца Русије. Академик је Петровске академије наука и уметности, Руске академије природних наука, Међународне словенске књижевне академије наука (Бугарска). Аутор је низа књига поезије међу којима су и Зимски пут (1995), О чему се бринула душа (2003), Две реке (2004), Географија душе (2005), Изабрана дела (2006). Мизгулинове књиге имају посебна издања на француском, енглеском, српском и другим језицима. Био је и косценариста неколико уметничких и документарних фимова. Заједно са Сергејом Козловом коаутор је романа о Првом светском рату и породици Романових Романови: оданост и издаја, а такође и сценарија серије према том роману која ће бити емитована на Првом каналу крајем ове године.

            Указом Председника РФ  одликован је Орденом Удружења за учвршћивање сарадње нација и народности (2011).

 

            Признање Удружења књижевних преводилаца Србије је чин и знак захвалности у име српске културе за његов досадашњи рад.

Thursday, 03 June 2021 14:05

Удружење књижевних преводилаца Србије установило је нову награду, која носи име Матилде Бебе Трифуновић (1933–2005), истакнуте српске драмске преводитељке, жене која је, у свом тихом, али жарком преводилачком послању, била један од стубова БИТЕФ-а и једна од најдражих, најконструктивнијих и најсамосвојнијих сарадница многих гласовитих српских позоришних стваралаца.

Награда ће први пут бити свечано уручена 20. септембра ове године, а конкурс за пријем радова, било публикованих у књигама и часописима, било изведених на позоришним сценама у Србији, отворен је до 10. јула. Преводе објављене или изведене у периоду од 1. јануара 2018. до 1. јануара 2021. сви заинтересовани могу послати на адресу: Удружење књижевних преводилаца Србије, Француска 7, 11000 Београд, Србија.

„Беба је била сјајан преводилац, њени преводи савремених немачких драмских текстова представâ које су гостовале на БИТЕФ-у или су извођене у ЈДП-у ни данас ништа нису изгубили на снази, уверљивости и лепоти. Умела је да улови срж савременог драмског текста чак и онда кад тај текст није био по њеном укусу, умела је да се издигне изнад субјективног осећања, а то је редак и драгоцен дар за преводиоца“, каже Новица Антић, књижевни преводилац и директор београдског Атељеа 212, један од чланова жирија за доделу награде која носи име Матилде Трифуновић.

Monday, 22 March 2021 10:13

Ново, пролећно издање Балканског књижевног гласника (бр. 45) доноси радове наших чланова Иване Максић, Зорана Ж. Пауновића и Владимира Д. Јанковића, а ту је и опсежан сепарат „Сто година Зенита“, посвећен Љубомиру Мицићу и веку зенитизма, који су уредили Владимир Д. Јанковић и главни и одговорни уредник БКГ-а Душан Гојков. Балкански књижевни гласник можете преузети овде.

UI_IZDVAJAMO