Novosti
sreda, 20 april 2022 11:41

U Utorak, 19. aprila svečano su uručene ovogodišnje Nagrade grada Beograda „Despot Stefan Lazarević“. Za oblast književnosti i prevodnog stvaralaštva ovu prestižnu nagradu dobio je potpredsednik UKPS, Vladimir D. Janković, za prevod knjige Dž.R.R. Tolkina „Priča o Berenu i Lutijeni“, koji je u decembru 2021. godine kao najbolji prevod iz oblasti poezije dobio i najprestižniju nagradu UKPS, „Miloš DJurić“. 

U ime svih laureata na svečanoj dodeli ovog renomiranog priznanja u Skupštini grada Beograda Vladimir D. Janković održao je sledeći govor:

 

Dame i gospodo, Vaše ekselencije, dragi prijatelji,

Pripala mi je velika čast da pročitam ovo slovo zahvalnosti u ime svih laureata nagrade koja nosi ime našeg grada i ime velikog srpskog srednjovekovnog vladara, despota Stefana Lazarevića, koji je svojim Slovom ljubve u zidine ove današnje metropole uzidao ono bez čega nijedno ljudsko pregnuće nema ni smisla ni svrhe ni cilja: ljubav.

Svi smo listom počastvovani i dirnuti ovim prestižnim priznanjem koje u sebi sažima ne samo poštovanje prema stvaraocima iz različitih oblasti društvenog života već i ono, tako dragoceno saznanje potrebno svakom ljudskom biću: da je u sredini u kojoj je rodjeno ili u kojoj živi prihvaćeno i vrednovano, cenjeno i uvažavano.

Hvala svim članovima žirija koji su prihvatili nimalo lak zadatak da u mnoštvu stvaralaca koji dišu u Beogradu i za Beograd odaberu one čija su, pre svega, dela zaslužila da budu ovenčana ovom uglednom nagradom koja ima dugu tradiciju i duboko značenje. Jer pre nego što će postati nagrada okrunjena imenom Stefana Lazarevića, ovo priznanje dugo je trajalo kao renomirana Oktobarska nagrada, a potom kao Nagrada grada Beograda. To je nagrada sa istorijom, nagrada koja mnogo znači i svima onima koji su je dobili, kao i svima koji su za nju kandidovani, ali, u isto vreme, i nagrada koja mnogo znači ovom našem voljenom gradu – jer ona je jedna u nizu potvrdâ njegove veličine.

Ovi svečani trenuci, kad nam naš grad odaje priznanje, a mi pred njim stojimo zahvalni i ispunjeni ljubavlju, proći će kao što prolaze svi trenuci. Ali u svakome od nas ostaviće trajan pečat i duboko zaveštanje: da nastavimo da stvaramo, da nastavimo da se borimo, da tek sada, kad smo doživeli ovakvu počast, pružimo svoj maksimum, svako u svojoj oblasti, a i svi zajedno u celokupnom životu ovog lepog grada i naše zemlje.

Hvala još jednom, veliko hvala.

 

petak, 17 decembar 2021 22:40

Ovogodišnji, 46. Medjunarodni beogradski prevodilački susreti održani su 16. i 17. decembra sa temom „PREVODJENjE KNjIŽEVNOSTI ZA DECU“ i pod sloganom IGRA REČIMA. Usled globalne pandemije, kao i prethodne godine, Susreti su održani isključivo u digitalnoj formi, preko platforme Zum. Na ovogodišnjim Susretima učestvovali su prevodioci iz Ukrajine, Italije, Albanije, Nemačke, Hrvatske, Rusije i Srbije.

 

Prvi dan Susreta ove godine bio je posvećen dogadjaju pod nazivom „PREVODADžISANjE“, koji je ove godine održan treći put. Prvobitno osmišljen kao neka vrsta „spid dejting“ sastanka izmedju autora i prevodilaca, premešten na digitalnu platformu, ovaj dogadjaj, čiji je cilj da upozna goste Susreta koji prevode sa našeg jezika sa kvalitetnim, slabije poznatim i neprevodjenim autorima, omogućio je našim gostima-piscima da se nešto opširnije predstave svojim, nadamo se, budućim prevodiocima.

 

Ove godine u „Prevodadžisanju“ su učestvovali: Nataša Razak, sa svojim prvim objavljenim romanom „Otrov“, u izdanju Književnog esnafa iz Beograda; Zvonka Gazivoda, koja je predstavila svoj prvi roman „Hostel Kalifornija“, objavljen u izdavačkoj kući Geopoetika; Bojan Babić, koji je govorio o svom romanu „Kako se jede Nar“, koji je objavila izdavačka kuća Partizanska knjiga iz Kikinde i pesnik Stevan Tatalović sa svojom zbirkom pesama „Malme u afektu“, u izdanju Trećeg trga iz Beograda. Razgovor izmedju pisaca i prevodilaca moderirala je sekretarka Odbora za medjunarodnu saradnju i BEPS Udruženja Književnih prevodilaca Srbije, Vesna Stamenković.

 

Drugi dan Susreta posvetili smo prevodjenju književnosti za decu. O svojim iskustvima u ovom zahtevnom i nimalo lakom vidu prevodjenja, o njegovim specifičnim zahtevima i problemima, govorile su Lara Helbling Matković iz Hrvatske, autorka i prevoditeljka književnosti za decu sa nemačkog i engleskog jezika, Jelena Katić Živanović iz Srbije, koja se bavi pretežno prevodjenjem književnosti za decu i mlade, a izmedju ostalih prevela je i dela poznatog britanskog autora za decu, Roalda Dala, i dr Tijana Tropin iz Srbije, koja je doktorirla sa temom prevodjenja za decu, a bavi se književnim prevodjenjem sa nemačkog jezika. U živom i nadahnutom razgovoru, koji je moderirao predsednik odbora za BEPS, Miloš Konstantinović, učestvovalo je preko tridesetoro prevodilaca iz sedam evropskih zemalja.

 

Za vizualni identitet ovogodišnjih Susreta zaslužan je grafički dizajner Aleksa Skočajić, a manifestacija je održana uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije i Gradskog sekretarijata za kulturu grada Beograda.

sreda, 08 septembar 2021 09:50

Udruženje književnih prevodilaca Srbije dodelilo je priznanje Dmitriju Mizgulinu za izuzetan doprinos razvoju srpsko-ruskih kulturnih veza i promovisanje srpske književnosti u Ruskoj Federaciji.

Dmitrij Aleksandrovič Mizgulin rodjen je 10. septembra 1961. u Murmansku. Mizgulin je završio Lenjingradski finansijsko-ekonomski institut N. Voznesenskog (1984) i književni institut Gorki (1993). Bio je predsednik korporacije „Televizija i radijske vesti” (2016–2017) i deputat Dume Hanti-Mansijskog autonomnog okruga Jugre (2006–2016). Posebno je, u datom slučaju, važan njegov angažman na razvijanju veza medju slovenskim narodima, a za nas izmedju Rusije i Srbije. Na njegovu inicijativu književna nagrada „Jugra“ postala je medjunarodna jer je uključila nominaciju knjiga slovenskih autora čiji su laureati potom, izmedju ostalih, postali Goran Petrović, Gordana Ćirjanić, poljski pisac Januš Leon Višnjevski, makedonski pisac Venko Andonovski i drugi češki, bugarski, slovenački i grčki književnici i prevodioci. Na Mizgulinovu inicijativu ustanovljena je nagrada za prevodioce „Slovenska povezujuća nit“.

Dobrotvorni književni fond „Doroga žiznji“ („Put života“), na čijem je on čelu, izdao je nekoliko almanaha slovenskih pisaca, a zahvaljujući njegovoj podršci na ruskom jeziku objavljene su i knjige Gorana Petrovića i Gordane Ćirjanić. Srpski pisci su uz podršku fonda nastupali na univerzitetima u Tjumenu, Jugri, Moskvi i Sankt- Peterburgu.

 

Od 2011. Dmitrij Mizgulin predsednik je Uprave Hanti-Mansijske spisateljske organizacije Saveza pisaca Rusije. Sekretar je uprave saveza pisaca Rusije. Akademik je Petrovske akademije nauka i umetnosti, Ruske akademije prirodnih nauka, Medjunarodne slovenske književne akademije nauka (Bugarska). Autor je niza knjiga poezije medju kojima su i Zimski put (1995), O čemu se brinula duša (2003), Dve reke (2004), Geografija duše (2005), Izabrana dela (2006). Mizgulinove knjige imaju posebna izdanja na francuskom, engleskom, srpskom i drugim jezicima. Bio je i koscenarista nekoliko umetničkih i dokumentarnih fimova. Zajedno sa Sergejom Kozlovom koautor je romana o Prvom svetskom ratu i porodici Romanovih Romanovi: odanost i izdaja, a takodje i scenarija serije prema tom romanu koja će biti emitovana na Prvom kanalu krajem ove godine.

            Ukazom Predsednika RF  odlikovan je Ordenom Udruženja za učvršćivanje saradnje nacija i narodnosti (2011).

 

            Priznanje Udruženja književnih prevodilaca Srbije je čin i znak zahvalnosti u ime srpske kulture za njegov dosadašnji rad.

četvrtak, 03 jun 2021 14:05

Udruženje književnih prevodilaca Srbije ustanovilo je novu nagradu, koja nosi ime Matilde Bebe Trifunović (1933–2005), istaknute srpske dramske prevoditeljke, žene koja je, u svom tihom, ali žarkom prevodilačkom poslanju, bila jedan od stubova BITEF-a i jedna od najdražih, najkonstruktivnijih i najsamosvojnijih saradnica mnogih glasovitih srpskih pozorišnih stvaralaca.

Nagrada će prvi put biti svečano uručena 20. septembra ove godine, a konkurs za prijem radova, bilo publikovanih u knjigama i časopisima, bilo izvedenih na pozorišnim scenama u Srbiji, otvoren je do 10. jula. Prevode objavljene ili izvedene u periodu od 1. januara 2018. do 1. januara 2021. svi zainteresovani mogu poslati na adresu: Udruženje književnih prevodilaca Srbije, Francuska 7, 11000 Beograd, Srbija.

„Beba je bila sjajan prevodilac, njeni prevodi savremenih nemačkih dramskih tekstova predstavâ koje su gostovale na BITEF-u ili su izvodjene u JDP-u ni danas ništa nisu izgubili na snazi, uverljivosti i lepoti. Umela je da ulovi srž savremenog dramskog teksta čak i onda kad taj tekst nije bio po njenom ukusu, umela je da se izdigne iznad subjektivnog osećanja, a to je redak i dragocen dar za prevodioca“, kaže Novica Antić, književni prevodilac i direktor beogradskog Ateljea 212, jedan od članova žirija za dodelu nagrade koja nosi ime Matilde Trifunović.

ponedeljak, 22 mart 2021 10:13

Novo, prolećno izdanje Balkanskog književnog glasnika (br. 45) donosi radove naših članova Ivane Maksić, Zorana Ž. Paunovića i Vladimira D. Jankovića, a tu je i opsežan separat „Sto godina Zenita“, posvećen Ljubomiru Miciću i veku zenitizma, koji su uredili Vladimir D. Janković i glavni i odgovorni urednik BKG-a Dušan Gojkov. Balkanski književni glasnik možete preuzeti ovde.

Izdvajamo

Kalendar događaja