Novosti
sreda, 08 septembar 2021 09:50

Udruženje književnih prevodilaca Srbije dodelilo je priznanje Dmitriju Mizgulinu za izuzetan doprinos razvoju srpsko-ruskih kulturnih veza i promovisanje srpske književnosti u Ruskoj Federaciji.

Dmitrij Aleksandrovič Mizgulin rodjen je 10. septembra 1961. u Murmansku. Mizgulin je završio Lenjingradski finansijsko-ekonomski institut N. Voznesenskog (1984) i književni institut Gorki (1993). Bio je predsednik korporacije „Televizija i radijske vesti” (2016–2017) i deputat Dume Hanti-Mansijskog autonomnog okruga Jugre (2006–2016). Posebno je, u datom slučaju, važan njegov angažman na razvijanju veza medju slovenskim narodima, a za nas izmedju Rusije i Srbije. Na njegovu inicijativu književna nagrada „Jugra“ postala je medjunarodna jer je uključila nominaciju knjiga slovenskih autora čiji su laureati potom, izmedju ostalih, postali Goran Petrović, Gordana Ćirjanić, poljski pisac Januš Leon Višnjevski, makedonski pisac Venko Andonovski i drugi češki, bugarski, slovenački i grčki književnici i prevodioci. Na Mizgulinovu inicijativu ustanovljena je nagrada za prevodioce „Slovenska povezujuća nit“.

Dobrotvorni književni fond „Doroga žiznji“ („Put života“), na čijem je on čelu, izdao je nekoliko almanaha slovenskih pisaca, a zahvaljujući njegovoj podršci na ruskom jeziku objavljene su i knjige Gorana Petrovića i Gordane Ćirjanić. Srpski pisci su uz podršku fonda nastupali na univerzitetima u Tjumenu, Jugri, Moskvi i Sankt- Peterburgu.

 

Od 2011. Dmitrij Mizgulin predsednik je Uprave Hanti-Mansijske spisateljske organizacije Saveza pisaca Rusije. Sekretar je uprave saveza pisaca Rusije. Akademik je Petrovske akademije nauka i umetnosti, Ruske akademije prirodnih nauka, Medjunarodne slovenske književne akademije nauka (Bugarska). Autor je niza knjiga poezije medju kojima su i Zimski put (1995), O čemu se brinula duša (2003), Dve reke (2004), Geografija duše (2005), Izabrana dela (2006). Mizgulinove knjige imaju posebna izdanja na francuskom, engleskom, srpskom i drugim jezicima. Bio je i koscenarista nekoliko umetničkih i dokumentarnih fimova. Zajedno sa Sergejom Kozlovom koautor je romana o Prvom svetskom ratu i porodici Romanovih Romanovi: odanost i izdaja, a takodje i scenarija serije prema tom romanu koja će biti emitovana na Prvom kanalu krajem ove godine.

            Ukazom Predsednika RF  odlikovan je Ordenom Udruženja za učvršćivanje saradnje nacija i narodnosti (2011).

 

            Priznanje Udruženja književnih prevodilaca Srbije je čin i znak zahvalnosti u ime srpske kulture za njegov dosadašnji rad.

četvrtak, 03 jun 2021 14:05

Udruženje književnih prevodilaca Srbije ustanovilo je novu nagradu, koja nosi ime Matilde Bebe Trifunović (1933–2005), istaknute srpske dramske prevoditeljke, žene koja je, u svom tihom, ali žarkom prevodilačkom poslanju, bila jedan od stubova BITEF-a i jedna od najdražih, najkonstruktivnijih i najsamosvojnijih saradnica mnogih glasovitih srpskih pozorišnih stvaralaca.

Nagrada će prvi put biti svečano uručena 20. septembra ove godine, a konkurs za prijem radova, bilo publikovanih u knjigama i časopisima, bilo izvedenih na pozorišnim scenama u Srbiji, otvoren je do 10. jula. Prevode objavljene ili izvedene u periodu od 1. januara 2018. do 1. januara 2021. svi zainteresovani mogu poslati na adresu: Udruženje književnih prevodilaca Srbije, Francuska 7, 11000 Beograd, Srbija.

„Beba je bila sjajan prevodilac, njeni prevodi savremenih nemačkih dramskih tekstova predstavâ koje su gostovale na BITEF-u ili su izvodjene u JDP-u ni danas ništa nisu izgubili na snazi, uverljivosti i lepoti. Umela je da ulovi srž savremenog dramskog teksta čak i onda kad taj tekst nije bio po njenom ukusu, umela je da se izdigne iznad subjektivnog osećanja, a to je redak i dragocen dar za prevodioca“, kaže Novica Antić, književni prevodilac i direktor beogradskog Ateljea 212, jedan od članova žirija za dodelu nagrade koja nosi ime Matilde Trifunović.

ponedeljak, 22 mart 2021 10:13

Novo, prolećno izdanje Balkanskog književnog glasnika (br. 45) donosi radove naših članova Ivane Maksić, Zorana Ž. Paunovića i Vladimira D. Jankovića, a tu je i opsežan separat „Sto godina Zenita“, posvećen Ljubomiru Miciću i veku zenitizma, koji su uredili Vladimir D. Janković i glavni i odgovorni urednik BKG-a Dušan Gojkov. Balkanski književni glasnik možete preuzeti ovde.

petak, 25 decembar 2020 14:39


Na onlajn dogadjaju održanom 23. decembra 2020. svečano je dodeljena Nagrada "Branko Jelić 2.0" koju Udruženje književnih prevodilaca Srbije i Francuski institut u Srbiji dodeljuju u tri kategorije, ideje, fikcija otkrića, za najbolji prevod sa francuskog jezika u protekloj godini. Evo i odluke žirija:

Nagrada „Branko Jelić 2.0“ za najbolji prevod sa francuskog jezika na srpski u 2019. godini

 

Žiri u sastavu:

Jelena Stakić, prevodilac

Miloš Konstantinović, prevodilac

Aleksandra Tadić, prevodilac (predsednik žirija)

 

U izmenjenim uslovima, usled pandemije virusa Kovid19, žiri je sa radom počeo kasnije nego prethodnih godina, u dodatnom iščekivanju dela koja bi mogla ući u konkurenciju za nagradu. 

Jednoglasnom odlukom, žiri je doneo odluku da nagradu „Branko Jelić 2.0“ za 2020. godinu dodeli sledećim prevodima:

 

-          Kategorija IDEJE:

Slavica Miletić za prevod eseja „Politike neprijateljstva“ Ašila Mbembea, FMK, Beograd, 2019.

-          Kategorija FIKCIJA:

Gordana Breberina za prevod romana „Stvarni život“ Adeline Djedone, Laguna, Beograd 2019.

-          Kategorija OTKRIĆA:

Vladimir D. Janković za prevod grafičke novele „Mateo prvi tom (1914-1918)“ Žan-Pjera Žibraa, Čarobna knjiga, Novi Sad, 2019

 Sve troje dobitnika su dugogodišnji prevodioci, posvećeni svom radu, koji do sada nisu dobili ovo priznanje, a zaslužili su ga kako delima koja su ove godine bila u konkurenciji, tako i svojim prethodnim ostvarenjima.

petak, 25 decembar 2020 14:33

Dobitnici nagrade
»Miloš N. DJurić« za 2020. godinu.


Tradicionalnu nagradu »Miloš N. DJurić«, koju Udruženje književnih prevodilaca Srbije dodeljuje već preko pedeset godina, (nagrada je osnovana 1968), ove godine dobili su:

Za prevod poezije Ivan Antić za prevod knjige Daneta Zajca Dole, dole, izd. Kulturni centar Novog Sada, 2020.

Za prevod proze Vesna Stamenković za prevod dela Hesusa Karaska Zemlja koju gazimo, izd. Heliks 2019.

Nagrada za najbolji prevod iz oblasti humanistike ove godine nije dodeljena.

 

Žiri je posebno istakao prevode koji su ušli u najuži izbor i odao priznanje prevodiocima. To su dela:

- Set Mikelson Plivanje kroz vatru, prevod Vida Ognjenović, Arhipelag 2020.
- Filip Florijan Kraljevi dani, prevod DJura Miočinović, izd.Heliks 2020.
- Endru Kruni Tajno znanje, prevod Nataša Srdić, izd. Partizanska knjiga 2020.
- Emanuel Bov Moji prijatelji, prevod Bojan Savić Ostojić, Sl. glasnik 2020.

Žiri je radio u sastavu Olja Petronić, predsednik, Zorislav Paunković, DJordje Tomić, Sanja Karanović i Neda Nikolić Bobić i sve odluke doneo je jednoglasno.

Uručenje nagrada organizovaće se u prostorijama UKPS kada epidemiološki uslovi to budu dozvolili.

 Beograd, 21. 12. 2020. Žiri za nagradu »Miloš N. DJurić«

Izdvajamo

Kalendar događaja